Subject: Gnoj
Prev Sljedeći
Niste autorizirani da odgovorite na ovaj post.

Page 1 of 212 > >>
Author Poruka
Igor2311
Posts:2


16-09-2008 1:43 Alert 
Kakav stajski gnoj je najbolji za masline i u kojoj količini?
Cijena?
agasparic
Posts:7


17-09-2008 12:18 Alert 
ne znam ti za cijenu. a čini mi se da je nekako najbolji ustajali i raspadnuti stajski gnoj. nije preporučljivo gnojiti friškim stajskim gnojem.
Andrusko
Posts:29


22-09-2008 11:05 Alert 
Ja sam koristio ovčji gnoj, nabavljao ga u okolici Zadra i to po cijeni negdje od 25 kn za vreću(cca 25 kg).
Mora bit zreo, jedini veći nedostatak je taj da ti oko masline počne rast kojekakvo bilje (valjda što su ovce jele i ne znam što već) kojeg do sada tu nije bilo.
Koristio sam ga u količini od oko 10 kg po maslini(mlade)
analitičar
Posts:688


02-10-2008 1:19 Alert 
OVČIJI GNOJ JE ODLIČAN KAD ODSTOJI OD PROLIĆA U VRIĆI DO 9-OG MISECA,OPREZ JE POTREBAN JER JE TOLIKO JAK DA SE I NAJLONSKA VRIĆA RASPADA NAKON TOLIKO VRIMENA ! KORISTIM OKO POLA VRIĆE PO STABLU I TO NA KRUG KROŠNJE OD 4-5 METARA.AKO JE PRAVI ( BEZ GRANA , VUNE , KOSTIJU I SL. )RASPADNE SE U FINU PRAŠINU , POPUT HUMUSA. UČINAK JE PRAVI AKO SE DOBRO ZALIJE ODMAH PO UNOŠENJU U ZEMLJU.MASLINE SU RODNE ( 8 GODINA ).
STARI LJUDI KOJI SU KORISTILI ODAVNINA OVČIJI GNOJ , KAŽU DA TRIBA SVAKO TREĆU GODINU PRESKOČITI GNOJIDBU TIM GNOJEM , TE GA ZAMIJENITI HUMUSOM ILI SLIČNIM , JER JEDNOM BAČEN GNOJ "RADI" PRVU GODINU 50% , DRUGU 25% , TREĆU 15% ... NE BI GA TREBALO UNOSITI IZA POČETKA LISTOPADA , JA GA KOMBINIRAM SA 7-20-30 , I SA ORTFRUCTALOM ( PO 1,5 KG OD SVAKOG ).
REZULTATI SU TAKVI DA OBLICA RAĐA SVAKE GODINE I TO BEZ OPRAŠIVAČA, OD SREDNJEG RODA DO MAXIMALNOG ( STABLO LANI 30 KG , OVE OKO 25 KG ).
SLIJEDEĆE GNJOJENJE TEK U VELJAĆI , NIŠTA PRIJE , AKO POSTOJI OPASNOST OD MRAZA ( ZADAR ZALEĐE , ŠIBENIK , SPLIT , MAKARSKA , ZAGORA ...)
OTOCI MOŽDA KRAJEM SIJEČNJA
ajajas
Posts:5


26-06-2009 5:50 Alert 
Poštovani. Tek odnedavno san se zainteresira za poljoprivredu. Razmatra san par opcija i na kraju završija u govnima. Malo šale, ali san i doslovno u govnima, ispričavan se na "vulgarnosti". Prije misec dana san nabavija par legla kalifornijski glista za proizvodnju HUMUSA. Mislin da iskusnin maslinarima netriba puno pričati. Dovoljan je podatak da je dovoljno pola litre humusa na metar kvadratni. Zemlja postaje rahlija, ali za razliku od stajnjaka humus sprečava bujanje korova. Mene zanima nešto drugo, molija bi ako neko ima kakvo iskustvo da mi kaže. Zanima me kakva je mogućnost primjene komine od masline kod kalifornijskih glista. Ima li ko kakva iskustva, jeli neko pokuša? Molin da mi se javite jer blizu mene je uljara i nezna di će sa kominon. Mene je stra eksperimentirati jer znan da komina mora odstajati dosta dugo. Unaprid se zahvaljujen.
Ukrast ću citat jedne gospođe sa poljoforuma bar me tužila:
BOLJE SA PAMETNIMA PLAKAT
NEGO SA LUDIMA PIVAT
Toni
Posts:544


27-06-2009 8:18 Alert 
ja mislin da kalifornijske gliste razgrade sve pa i kominu, koja je malo teža i masna ali virujen da i nju možedu pojist.
uljare naravno imaju problem sa kominom jer kod nas nema sistema ka i u svemu, dok je u razvijenim zemljama ta komina resurs za dobijanje više toga (od ulja do briketa za ogrijev).
prolazin pored Uljare Novak koja ima dosta te komine u krugu pogona i mogu reć da lipo smrdi sad liti.
ajajas
Posts:5


27-06-2009 12:31 Alert 
Poštovani Toni. Poide ona svašta pa tako i kominu od masline. Sve šta je oggansko i raspadljivo one prerade. Ja in bacan kartona, papira, nabavija san trulog voća, sve mora biti u stanju raspadanja. Samo je problem šta neman iskustva sa kominon. Njoj triba puno da se razgradi. Ono tretiranje bioalgenon je puno brže i ko ima mogućnost to mu je pametna investicija jer za 3 - 6 miseci dobije VRHUNSKO EKOLOŠKI PRIHVATLJIVO GNOJIVO. Ali mene zanima koliko najmanje mora komina odstajat da bi je glista mogla ist. Ako nije dovoljno razgrađena može ubiti glistu ili je ona jednostavno neće ni pogledat. Pošto je humus stvarno savršen a komina se baca ja bi proba ali mi triba tako pokoji savjet. Nije mi oglavu jer iman i stajnjaka 30-ak kubika i ovo glista šta iman ima šta ist dvi godine. Ali još jedanput naglašavan pošto je i maslina sveta biljka tija bi provat. Toni u svakom slučaju hvala, čujemo se.
davor
Posts:2


20-09-2009 1:23 Alert 
Evo bit cu slobodan ponuditi konjski gnoj. Prodajem i dostavljam po dogovoru. Kolićine su neogranicene jer je "proizvodnja" svakodnevna. Tel-091 5675656
maslinko
Posts:18


27-09-2009 12:37 Alert 
Ima li tko iskustva s kominom tretiranom bioalgenom?Kakva je vrijednost tog gnojiva u usporedbi s ovčjim ili goveđim gnojem?
ajajas
Posts:5


07-01-2010 5:48 Alert 
Poštovani Forumaši za početak svima skupa od srca želin SRITNU I USPJEŠNU NOVU GODINU!!! Vjernicima kojima je danas Božić također čestitan. Mislin da je komina tretirana bioalgenon bolja od stajskog gnoja. Ali znan da je humus najbolji. Ako je neko zainteresiran za kupnju neka se javi na PP, a može i ovako. Iman neku manju količinu, ali krajen drugog miseca biće ga više. Broj na PP.
radniknauljari
Posts:8


31-01-2011 10:21 Alert 
slušaj imam dva maslinika koji su pokriveni sa kominom i mogu ti reći da imam jako dobro iskustvo sa kominom,Zašto?!
Komina sama po sebi je beskorisna ali tretirana mikroorganizmima i algama djeluje ne samo kao gnjoj nego ujedno služi kao izolacija stablu,zimi grije a ljeti sporije isušivanje tla ili dobro drži vlagu.
Ima jedna nuspojava a to je na terenima gdje zima može kasno pokazati zube može doće do težih posljedica po stablo iz razloga što je korjenu toplo i već počmu nicati mladice a kasni led ga može smrznuti i tako upropastiti višegodišnji trud:
trava
Posts:445


07-02-2011 10:18 Alert 
U vezi sa kominom ,zanima me dali bacaš oko maslina onu suhu kominu ili mokru?Koliko blizu stabala je stavljaš,i dali si probao stavljati kalifornijske gliste u kominu koja je oko maslina?
golemy
Posts:34


10-04-2011 6:59 Alert 
Pozdrav. Interesira me posto sam vidio reklamu za ono gnjojivo u vrecama, termicki obradjeno. U nas ga ljudi zovu "smrdo". Moze li se on bacat mjesto stajnjaka i kakvi su mu rezultati, jer sam u nekim novinama vidio da je ja mislim kg "smrde" kao 20 kg obicnog stajnjaka. Zna li iko ista?.
dundo1
Posts:344


13-04-2011 12:33 Alert 
@golemy
Osnovna ranojesenska gnojidba je s NPK,s malim %N (dušik).Gnojidba zrelim stajnjakom (koji je crn,miriše na humus i ne smrdi!)je organska gnojidba koja ujedno poboljšava pozitivnu mikrobiološku aktivnost u tlu i strukturu tla.
Usporedba kvalitete stajnjaka i peletiranog organskog gnoja je na strani peletiranog.Zašto?

Stajnjak je uglavnom loše kvalitete zbog neodgovarajučeg zrenja kod većine stočara.Hrpe su na otvorenom i na njih utječu sve atmosferske prilike (kiša,sunce...)i ispiru vrijedna hraniva i nepovoljno utječu na zrenje.Stajnjak je prepun sjemena korova i uglavnom je preskup.
Peletirani gnoj je prerađeni stajnjak uz moguće dodavanje drugih organskih tvari i nekih hraniva.Steriliziran je i u njemu nema sjemena korova,nekih negativnih mikroorganizama i štetnika tla (nematode,ličinke raznih štetnika korijena i debla čega je stajnjak prepun.
golemy
Posts:34


13-04-2011 1:39 Alert 
Dundo to sam pi predpostavio. Da je bolji ovaj peletirani. STa mislis bili valjalo bacit njega malo, malo NPK (sa malo dusika) u jesen, da se ujedno popravi mikrobiološki sastav zemlje i da se da hrane za zimu. Ili je pak bolje davati NPK, a svako 3-4 godine bacit ovog peletiranog. Koji je tvoj stav na ovo, sto je bolje napravit.
dundo1
Posts:344


13-04-2011 2:43 Alert 
Golemy,s organskim gnojem nikad ne možeš pretjerati jer ne sadržava visoke koncentracije hraniva što nije slučaj s NPK gnojem.Dakle,svaku jesen (rujan) NPK (možeš i peletirani,ali ako ga baciš po preporuci proizvođača ,dovoljno je svaku treću do četvrtu godinu.)Jedino ako peletirani bacaš svaku godinu(ne znam gdje je ekonomska računica!),količinu NPK smanjuješ.
golemy
Posts:34


13-04-2011 8:29 Alert 
Dundo to sam i predpostavio, ali sam trazio jos necije misljenje da vidim da nam se podudaraju. Hvala na savjetu!
Val
Posts:0


21-09-2011 4:34 Alert 
Imam priliku nabaviti odstajani ovčiji gnoj star 1-2 godine ili samo bobice od ovca (30 kn/vreča cca 50 ltr) ali sa takvom gnojidbom nemam iskustva.

Prvo piitanje je dali se može gnojiti mlade sadnice prilikom sadnje samo bobicama? Ako da, onda koliko toga? Neki govore, da je to jako pa da če zapalit masline.

Drugo pitanje. Koliko odstajalog ovčijeg gnoja je dovoljno staviti u svaku sadnu rupu (60 x 60) - teren je prekopan na 80-100 cm dubine.

Treče pitanje. Može li se bobicama gnojit odrasle masline? Pretpostavljam da, da - ali kakve količine po stablu, da ne pretjeram?
makarska
Posts:21


21-09-2011 10:30 Alert 
Napisao Val on 21-09-2011 4:34
Imam priliku nabaviti odstajani ovčiji gnoj star 1-2 godine ili samo bobice od ovca (30 kn/vreča cca 50 ltr) ali sa takvom gnojidbom nemam iskustva.

Prvo piitanje je dali se može gnojiti mlade sadnice prilikom sadnje samo bobicama? Ako da, onda koliko toga? Neki govore, da je to jako pa da če zapalit masline.

Drugo pitanje. Koliko odstajalog ovčijeg gnoja je dovoljno staviti u svaku sadnu rupu (60 x 60) - teren je prekopan na 80-100 cm dubine.

Treče pitanje. Može li se bobicama gnojit odrasle masline? Pretpostavljam da, da - ali kakve količine po stablu, da ne pretjeram?







Nisu bobice nego brabonjci





Bagudina
Posts:139


21-09-2011 2:57 Alert 
ja neznam čemu ovo više vodi ! ovo više nema veze sa zdravim razumom !

i što sad reč. cijene nekretnina svaki dan sve više i više padaju jer ih nitko ne kupuje, ima stanova ko brabonjaka na tržištu, akoš kupit auto daju ti sve moguče popuste samo da kupiš jer su lageri prepuni novih vozila koje nitko ne kupuje !
a jopet sa druge strane monetarne valute rastu svaki dan, na CHF smo se več navikli a evo pokrenuo se i EURo !
crno zlato raste svakih 15 dana, a obično zlato je trenutno na najvišim razinama !

e sad, ovo ja gore i razumin donekle, AL NEMOGU RAZUMIT KAKO BRABONJKU MOŽE NARAST CIJENA SA 10 KUNA NA 30 KUNA po vriči! počet ču virovat da su brabonjak svrstali u DIONICU ili možda u neki PLEMENIT METAL il more bit da za koji dan vriča brabonjaka uleti ko valuta na tečajnoj listi HNB-a ! VB 1 = 30,00 KN !


U osnovi, brabonjak je samo svježi ovčiji izmet, koji se ostavi cca 6 do 9 mjeseci da "uzrije" na đubrenjaku, tada se brabonjak jednoistavno razaspe u prašinu, obično uz brabonjak ima i dosta slame (koja se zajedno sa brabonjkom izbaci iz staje), pa uleti tu još i izmeta od koza, pa negdi još i od krave. sve u svemu kad to sve odleži vani nekih 9 mjeseci dobije se materijal zvan domači đubar !
Ono što sam primjetio da najbolje rezultate daje đubar sa dna, znači onaj koji je najduže ležao ispod cijele hrpe đubra, obično je dosta mokar i masan, jer se sav ostali đubar iznad njega cijedio pa tako na dnu đubrenjaka bude i najbogatiji. inače kod mene u selu za taj đubar obično ide i izjava "VIDE MAŠČOBE"

ajmo dalje, nakon implementacije đubra oko masline, jako se brzo vidi da djeluje na stablo i to pun šut, najbolje se vidi razlika u listu masline koja je đubrena i koja nije, ogromna razlika. Meni je osobno žao da bacam skupi domači đubar u jesen kad vegetacija staje, tako da izgubimo onaj njegov početni šut koji daje stablu, zato domači đubar implementiram polovicom do kraja drugog mjeseca, taman toliko da ga još nekoliko kiša što više razgradi u zemlji oko masline.
ono što treba obavezno napraviti je skupocjeni domači đubar obavezno zafrezati u zemlju oko masline, da imamo što manje gubitaka od vjetra, te da se što brže razgradi u zemlji i bude što bliže korjenu. bacati đubar oko stabla a da ga ne zafrezamo je zasigurno 50% gubitaka!
Jedino što može biti opasno je pretjerati u količini đubra oko mladog stabla u prolječe a da dođe suša kao ove godine, e onda može biti svašta ako ne zalijemo par puta.
Inače, ja sam svoje 2 godišnje masline nakrkao sa 5 kg po stablu u 9 mjesecu prošle godine i onda jope sa 5 kg u 2 mjesecu ove godine, naravno da ih nisam zalivao i da im nije ništa, napredovale su, al ne previše jer im je falilo kiše.

Prilikom sadnje mladih maslina, primjenjujem pravilo da u iskopane rupe u jesen roknem 0,5 kg (NPK + SUPERFOSFAT), malo razbucam grabljicama da umjetni đubar unesem u zemlju, i tako ostavim do prolječa, prilikom sadnje ispod sadnice nestavljam ništa, ali iznad sadnice (ne baš direktno iznad korjena več lagano ukrug ) stavljam cca: 5 do 7 kg domačeg đubra i popaprim sa malo MICROPHOSA i mrvicu ortofruktala. nakon toga sve fino zafrezam oko posađene masline.
Ovo što roknem SUPERFOSFAT u jesen i paprim sa MICROPHOSOM prilikom sadnje je možda i najbitnije od svega. Zemlja u koju sadim masline ja manje više kalci-kabonat, tlo sa visokim postotkom kalcija, a minimalnim postotkom fosfora, pa onda još i domači đubar koji isto tako nema fosfora, može se lako dogoditi da dođe do potpune blokade usvajanja fosfora iz tla . upravo zbog toga koristim microphos prilikom sadnje u malim količinama jer je bezobrazno preskup.
e da ne zaboravim, ova nedomica oko svežeg brabonjka i odstajalog đubra od par godina, ako rokneš svježi brabonjak u zemlju, kako god okreneš on če se razgraditi, ako ne odmah prvu godinu, zasigirno dogodine če biti 100% razgrađen u zemlji, tako da možda prvu godinu nečeš vidjeti razlike u vegetaciji masline, ali dogodine sigurno !
Mada sam sve bliže mišljenja onog od Dunde, da mladoj maslini je najpotrebnija voda a ovo sa đubrom forsirati tek tamo od četvrte godine pa dalje (naravno izvršiti prvo đubrenje prilikom sadnje) !





Niste autorizirani da odgovorite na ovaj post.
Page 1 of 212 > >>




ActiveForums 3.6
19. prosinac 2014